BEOGRAD
- Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeležen je danas polaganjem
venaca na Starom sajmištu, uz poruku predsednika Srbije Borisa Tadića
da je Srbija otvoreno, odgovorno i demokratsko društvo, u kojem nema
mesta onima koji ugrožavaju bilo koga samo zato što je druge verske,
nacionalne, etničke ili bilo koje druge pripadnosti.
Na centralnoj državnoj manifestaciji kod spomenika žrtvama holokausta na mestu
nekadašnjeg koncentracionog logora, vence su položili predsednik
Srbije, ministar kulture informisanja i informacionog društva Predrag
Marković u ime Vlade Srbije, predstavnici Grada Beograda, Ambasade
Izraela i Češke, i predstavnici SUBNOR-a.
"Neprihvatljiva nam je netrpeljivost, isključivost
i omraza kojima smetaju ove razlike. Nikakave predrasude koje pretenduju
da ih opravdaju neće promeniti naše uverenje da je naš zajednički
ljudski identitet iznad svega toga", poručio je Tadić.
"Mi nikada nećemo, niti bi ikada iko smeo
da prihvati da se drugi ugrožavaju i poništavaju samo zato što su
različiti od nas", rekao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, Srbija je otvoreno i Srbija
je otvoreno i demokratsko društvo koje stremi da se pridruži evropskoj
zajednici naroda i u takvom društvu nema mesta ni za one koji su
počinili zločine protiv čovečnosti.
Tadić je rekao da se uvek zalagao da se jevrejska
zajednica u Srbiji oseća kao ravnopravan i gradivni deo našeg društva
i uvek će biti na strani onih čiji je etnički , kulturni i ljudski
identtet na bilo koji način ugrožen.
"Svedoci smo nastojanja i pokušaja da se
ovakve stvari zaborave, da se revidira istorija nacističkih zločina,
da se obnove ideologije netrpeljivosti, šovinizma, rasizma, etničkog,
verskog i drugog fanatizma. To u Srbiji ne sme i ne može da se desi", istakao je Tadić.
Predsednik je takođe rekao da će Srbija učiniti sve
da sačuva i obnovi spomenike žrtvama holokausta i da se u Beogradu
i širom Srbije obeleže sva mesta njihovog stradanja.
Zahvalivši se što mu je ukazana čast da i ove godine
prisustvuje obeležavanju dana koji svedeči o jednom od najtragičinijh
događaja novije istorije u Evropi, on je podsetio da su u periodu
od 1939. do 1945. godine nemački nacisti, u "zverskom pohodu protiv onih koji su bili na strani slobode i ljudskog dostojanstva", ubili širom Evrope preko šest miliona Jevreja.
"Samo na ovom prostoru i u Jajincima nemački
nacisti i domaći kolaboracionisti su, u periodu od 1941. do 1942.
godine gasom ugušili preko 7.000 Jevreja, najviše dece i žena , i
već 1942. godine obavestili svet da je Beograd 'oslobođen' od Jevreja", podsetio je Tadić.
"Pozivam vas da ponovo računate na svoje
sugrađane i komšije, koji su tu sa vama i čije pamćenje ostaje živo,
a koji nastoje da iz prošlosti sačuvaju iskustva raščcovečenja kako
bi u sadašnjsti mogli da prepoznaju ono što će ih učiniti ljudskijim
i njihovu budućnost spokojnijom", zaključio je Tadić.
Ministar kulture je poručio da država sa svojim insitucijama
čini sve da pokaže šta se dogodilo od 1941. do 1945. godine, kako
se holokaust nikada, nigde i nikom ne bi ponovio .
Marković je istakao da i država i svaki pojedinac
treba dostojno da čuvaju sećanje na žrtve ovog holokausta kako se
on nikada više ne bi ponovio.
"Ovde smo da istaknemo jedan dan u godini
među svim danima, jer se svaki dan sećamo žrtava. Obeležavamo dan
kada je nađen način da se zaustavi holokaust", rekao je Marković i dodao da uvek postoji način za sprečavanje takvih pojava.
"Uvek se pitamo zašto to neko nije sprečio.
Postoje vremena kada pojedinci ne mogu da učine mnogo. Ali, uvek
postoji način. Hvala svima onima koji će ubuduće tako nešto činiti", rekao je Marković.
Centralnoj državnoj ceremoniji prisustvovali su danas
i preživeli holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora
smrti u Drugom svetskom ratu, predsednik Saveza jevrejskih opština
Srbije Ruben Fuks, predstavnici ministarstava, predsednik Skupštine
Beograda Aleksandar Antić i članovi diplomatskog kora.
Prisustvovao je i predsedavajući međudržavne radne
grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja sećanja i istraživanja
holokausta holadnski diplomata Karel de Ber.
Na početku ceremonije ukazano je da je Međunarodni
dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen 2005. godine Rezolucijom
UN, a odabran je dan oslobađanja koncentracionog logora Aušvic.
Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest
miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda.
Direktor Centra "Simon
Vizental" Efraim Zurof poručio je da je potrebno setiti se ne samo žrtava, već i počinilaca
zločina i pozvao na brzo okončanje slučajeva koji su u toku.
"Takođe, veoma je važno razumeti da se
neki od tih ljudi još uvek mogu izvesti pred lice pravde. Zato pozivamo
sve vlade i zemlje gde ti ljudi žive i gde se to moze uciniti, da
se slučajevi ubrzaju kako bi pravda bila zadovoljena," rekao je Zurof u telefonskoj izjavi Tanjugu.
U Srbiji trenutno nema aktivnih slučajeva, podsetio
je Zurof, budući da su svi osumnjičeni koje je naša zemlja pokušavala
u proteklom periodu da izvede pred lice pravde, poput Petera Egnera,
Milivoja Ašnera i Šandora Kepira, umrli prošle godine.
Vlasti sada treba da se usredsrede na uspostavljanje
Memorijalnog centra na mestu logora na Starom sajmištu, ocenio je
Zurof.
U Muzeju istorije Jugoslavije priređena je izložba "Holokaust
u Srbiji 1941-1944." , pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i UNESKO, a po temi, obimu i interesovanju
koje je izazvala u Srbiji i inostranstvu predstavlja jedan od najznačajnijih
projekata koji će ovim povodom biti realizovan u širim međunarodnim
okvirima.
U svim osnovnim i srednjim školama biće održani tradicionalni
obrazovni programi (časovi, izložbe, radionice i dr.) posvećeni Holokaustu.
Direktor Centra "Simon
Vizental" Efraim Zurof poručio je da je 27. januara, kada se obeležava Međunarodni dan
sećanja na žrtve holokausta, potrebno setiti se ne samo žrtava, već
i počinilaca zločina i pozvao na brzo okončanje slučajeva koji su
u toku.
"Važno je da se na ovaj dan setimo ne samo
žrtava već i onih koji su počinili zlocine. Takođe, veoma je važno
razumeti da se neki od tih ljudi još uvek mogu izvesti pred lice
pravde. Zato pozivamo sve vlade i zemlje gde ti ljudi žive i gde
se to moze uciniti, da se slučajevi ubrzaju kako bi pravda bila zadovoljena," rekao je Zurof u telefonskoj izjavi Tanjugu.
U Srbiji trenutno nema aktivnih slučajeva, podsetio
je Zurof, budući da su svi osumnjičeni koje je naša zemlja pokušavala
u proteklom periodu da izvede pred lice pravde, poput Petera Egnera,
Milivoja Ašnera i Šandora Kepira, umrli prošle godine.
Vlasti sada treba da se usredsrede na uspostavljanje
Memorijalnog centra na mestu logora na Starom sajmištu, ocenio je
Zurof, napominjući da taj proces u zastoju zbog "niza birokratskih i drugih razloga."
"Pozivamo vlasti u Srbiji i posebno gradonacelnika
Beograda da preduzme neophodne korake kako bi se ovo mesto masovnih
ubistava pretvorilo u memorijalni i obrazovni centar," rekao je on.
To bi bio važan doprinos naporima ne samo da se održi
sećanje na žrtve već i da se nove generacije obrazuju, smatra Zurof.
Nacisti i njihovi saveznici pobili su u Drugom svetskom
ratu između 11 miliona ljudi, od toga oko 5,8 miliona Jevreja.
U logorima smrti i drugim stratištima bivše Jugoslavije
pobijeno oko 600.000 Srba, 80.000 Roma i 63.000 Jevreja.
Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen
Aušvic, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna
skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava,
prevencije i kažnjavanja zločina genocida i stalno prisutne opasnosti
od rasne, nacionalne i verske mržnje, zasnovane na predrasudama.
krstarica.com
|
