Direktor Centra Simon Vizental, lovac na nacističke zločince Efraim Zurof ocenio je danas da još nije kasno da ratnim zločincima bude suđeno i da će narednih godina "najmanje još nekoliko njih" biti izvedeno pred lice pravde

"Iako je široko rasprostranjena pretpostavka da je duboka starost osumnjičenih najveća prepreka za njihovo sudsko gonjenje, u mnogim slučajevima je nedostatak političke volje taj koji je sprečio napore da se počinioci zločina holokausta privedu pravdi, zajedno sa pogrešnim stavom da je sada nemoguće njih pronaći i uhapsiti", naveo je Zurof u saopstenju povodom godišnjeg izveštaja Centra.

On je istakao da "uspeh koji su postigle agencije za gonenje, a posebno u SAD i u Nemačkoj, treba da bude pokretač za vlade zemalja širom sveta da načine ozbiljne napore da pravda, dok to još može, bude izvršena".

U godišnjem izveštaju o istrazi i suđenjima nacističkih ratnih zločinaca, Centar navodi da je u periodu od 1. aprila 2009. do 31. marta ove godine zapažena promena u nemačkoj politici gonjenja tih zločinaca koja je dovela do početka dva nova suđenja, jedne optužnice i brojnih novih istraga. To je najbolji rezultat Nemačke u 21. veku, piše u izveštaju.

"Nedostatak političke volje da se nacistički ratni zločinci privedu pravdi i/ili kazne i dalje je najveća prepreka postizanju pravde, posebno u postkomunističkoj Istočnoj Evropi. Kampanja koju vode baltičke zemlje kako bi 'falsifikovale' istoriju holokausta i dobile zvanično priznanje da su komunisticki zločini jednaki nacističkim takođe je velika prepreka gonjenju odgovornih za zločine nad Jevrejima", piše u izveštaju.

Najveće razočarenje u ovom periodu bio je neuspeh Mađarske da privede pravdi Šandora Kepiroa, jednog od oficira koji su 23. januara 1942. organizovali masovno ubistvo najmanje 1.200 civila u Novom Sadu.

Kepiro, koji je 1944. osuđen u Mađarskoj ali nikada i kažnjen za zločin, pobegao je nakon rata u Argentinu ali je Centar Simon Vizental na leto 2006. otkrio da on živi u Budimpešti.

U izvestaju se navodi i da je Milivoj Ašner, optužen za zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima u Hrvatskoj, a čije je izručenje Hrvatska tražila, na listi najtraženijih ratnih zločinaca. Na toj listi je i Peter Egner, optužen za ubistvo više od 17.000 civila u Beogradu, čije je izručenje prošle sedmice tražila Srbija. On se nalazi u SAD i protiv njega je pokrenut postupak.

Na ovogodišnjoj listi najtraženijih nacističkih ratnih zločinaca su i tri nova imena, koja su zamenila Ivana Demjanjuka, dosadašnjeg "broja jedan" i Hajnriha Bera, "broja šest" - obojica su u Nemačkoj izvedena pred sud - estonskog drzavljanina Harija Manila (bivši "broj 10") koji je pre tri meseca umro u Kostariki.

U izveštaju se navodi da Srbija pripada grupi B, u kojoj su zemlje gde je u toku program istraga i gonjenja koji je postigao praktičan uspeh. U grupi A, zemalja sa vrlo uspešnim prohramom, su Nemačka i SAD.

U grupi C, zemalja gde je postignut minimalni uspeh, su Italija i Poljska, dok su u grupi D Austrija, Hrvatska, Danska, Velika Britanija i Nemačka, zemlje koje nisu uložile dovoljno napora u potrazi za ratnim zločincima.

Argentina, Finska, Grčka, Latvija i Slovenija su u grupi E, gde nisu preduzeti praktični koraci da se pronađu novi slučjavei.

Između ostalih, Australija i Mađarska, Litvanija i Ukrajina su u grupi F-2, gde su zemlje u kojima nema pravnih prepreka za gonjenje nacističkih ratnih zločinaca, ali koje, najpre zbog nedostatka političke volje, na tome ništa nisu ucicnile.

U grupi X je najveći broj zapadnoevropskih zemalja, ali i Rusija i BiH, Kolumbija, Brazil, i to su zemlje koje nisu odgovorile na upitnik ali za koje je jasno da nisu ništa učinile da ispitaju osumnjicene za ratne zločince.

Najtraženiji ratni zločinci su: - Alojz Bruner koji decenijama živi u Siriji, ključni operattivac Adolfa Ajhmana odgovoran za deportacije desetina hiljada Jevreja iz Austrije, grčje, Fracnuske i Slovačke u koncentracione logore.

- Aribert Hajm, lekar u koncentracionim logorima koji je desetine zatvorenika u mauthauzenu ubio smrtonosnim injekcijama, za koga se ne zna gde se nalazi.

- Šandor Kepiro, u Mađarskoj, optužen za ubistvo najmanje 1.200 civila u Novom Sadu - Milivoj Ašner, koji je u Austriji, nekadašnji šef policije u Slavonskoj Požegi, u Hrvatskoj, koji je aktivno učestvovao u ubijanju i deportaciji stotina Srba, Jevreja i Roma. On je otkriven 2004, a godinu dana kasnije Hrvatska je zatražila njegovo izručenje, Ekstradicija je odbijena, zbog bolesti, kada je otkriveno da je izgubio austrijsko drzazvljanstvo, ali kasniji intervjui koje je dao dovode u pitanje te medicinske razloge, odnosno da boluje od demencije - Samjuel Kunc, koji živi u Nemačkoj, učestvovao u masovnom ubistvu Jevreja u logoru Belzec - Adolf Štorms, takođe u Nemackoj, nekadašnji Š narednik optužen za učešće u masovnom ubistvu 58 Jevreja na prinudnom radu u jednom austrijskom selu - Klas Karl Faber, u Nemačkoj, optužen za zločine u Holandiji gde je 1947. bio osuđen na smrt, ali je kazna preinačena na kaznu zatvorom iz koga je 1952. pobegao u Nemačku i dobio nemačko državljanstvo koje zabranjuje ekstradiciju - Karolji Zentai, u Australiji, Š oficir osumnjičen za ubistvio danskog novinara koji se borio protiv nacista - Peter Egner, u SAD, koji je od aprila 1941. do septemnra 1943. služio u beogradskoj policiji, kontrolisanoj od nacista i za to vreme učestvovao u ubistvu 17.444 civila, najviše sprskih Jevreja i komunista i Roma. On ima američko državljanstvo. Vlasti SAD su u julu 2008. zatražile oduzimanje državljanstva zbog toga što je on priznao da je služio nacistima kada se prijavio za imigraciju u SAD.

Slučaj Egner će biti dalje sudski nastavljen, a vlasti Srbije su prošle sedmice piodnel zahtev za njegovu ekstradiciju - Algimantas Dailide, koji je u Nemačkoj, optužen za zločine u Litvaniji - Mihail Gorškov, koji je u Estoniji, osumnjičen za učešće masovnog ubistva Jevreja u Belorusiji. Pre nekoliko godina došao u Estoniju, gde je pod istragom ali nijedan pravni postupak protiv njega nije pokrenut.

pressonline.rs